Prilikom prolaska centrom Subotice, u jednom izlogu ugledah neverovatnu stvar. Platno za goblen sa slikom koja govori o sveopštem kretenluku više nego 1000 reči. (A picture is worth a thousand words).

Ukoliko  ste imuni na idijotluk, onda ne primećujete ništa oko sebe. Daaa. Ludački kretenluci nadiru sa svih strana i prete da pomrače i ono malo ljudskosti koja je ostala u ljudima.

Kada prestane da Vam smetaju smeće i govna po ulicama, musavi izlozi & razbijene reklame prodavnica, silovanje piva & fudbala, idijotski tv programi, i ponižavajuće nekvalitetna, (mahom), muzika kojom se kljukaju mladi naraštaji da bi se pretvorili u debilčine.

Kada Vam ne smeta da se u izboru između govneta (Kosova) i krempite (EU) izabere govno, kada Vam ne smeta da neko stalno laže i sere po Vama, kada Vam ne smeta da uludo projebavate godine u ovoj moralno, materijalno i duhovnoj pustinji od jebene zemlje u kojoj živite, a u kojoj se patriotizam meri po broju kašika govana koje ste pojeli, zapitajte se…

Zapitajte  se šta Vam se dogodilo. Da li ste se predali? Ostarili? Ulenjili? Da li ste sretniji ili pametniji? Da li ste pokretenili?

Neeee!  Neeeeee! Neee!

- Šta to pričaš, jesil’ ti normalan?

- ?!?

- Uvredit’ će se posetioci bloga, pa ćeš izgubit’ i ono malo prijatelja što imaš!

- Pa to nije namenjeno njima…

- Nego kome?

- Onima koji su dozvolili da ih ponese reka govana.

- Takvi ne čitaju ova tvoja sranja.

- Uh!

- Gubiš vreme. Posetioci Rasula već sve to i sami znaju, ne treba još i ti da im pišeš o tome. Budalo. Kuš odavde!

- Ciju, ciju…

………………………….

02. marta ove godine u Subotici, u večernjim satima, a na tajnom mestu, otvorena je izložba radova Leonida Pilipovića.

Leonid je izložio jedan deo radova iz svog bogatog stvaralaštva, u rasponu od skica – crteža, pa do tabli strip serijala koji trenutno radi za francuze.

.

Posle uvodnog slova o liku i delu umetnika koju je održao neki mladić, Leonid se zahvalio prisutnima na poseti, te se sa svojim prijateljima prihvatio instrumenata. Svirali su oko sat vremena kompozicije mađarskog i južno balkanskog etno nasleđa. Nas dvadesetak prisutnih smo uživali u izvrsnoj svirci za ovu priliku sastavljene skupine .

.

Posle svirke se razgledalo, družilo, razgovaralo, pilo, pušilo…

Eto to je ukratko prikaz događaja za koji skoro niko nije znao. I sam sam slučajno saznao za njega.

Neka mi slučajni posetioci ovog bloga ne zamere jer ne znam kako se mesto održavanja izložbe zove, znam samo da je to klub (foaje), neke male mađarske pozorištne scene, u koji se ulazi sa zadnje strane “Žute kuće”. Takođe ne poznajem ni većinu ljudi koji su se tamo zatekli… U stvari ja ništa ni ne znam, a zaboravio sam  i ono malo stvari što sam znao.

Izgleda da su se prvoklasni kulturni događaji u ovom gradu definitivno preselili u underground. . Let’s go to the underground!

.

Tek toliko da se raziđu tamni oblaci.

.

Januar, februar, mart… Meseci prolaze jedan za drugim, i stapaju se u ogromnu santu leda koja neumoljivo juri na svoj finalni sastanak sa Titanikom.

A Titanika je iz dana u dan sve više.

Malodušnost uzimlje maha.

Sada je dovoljna samo jedna sitnica da ljude izbaci iz ravnoteže.

Stvari koje su nas do juče radovale, počinju da nerviraju, i predstavljaju teret,

A svakodnevne, obične stvari, počinju da bole.

Smislenost bilo čega se stalno stavlja na probu.

Neizvesnost predstavlja pretnju, a pretnja vrši pritisak.

Pritisak je prevelik.

Ljudi postaju malodušni.

….

Ne opravdavam, niti osuđujem, samo konstatujem.

Gledajući druge, u stvari gledam sebe,

Kako se iz dana u dan vrtim u krug.

………………………………………………………………………………….

ZIDOVI

žurim na tramvaj
da se vratim praznoj
kući
punoj sudoperi
idiotskom radio
programu
vestima
od juče
koje ponovo danas
čitaju
pogrešnoj ali ipak
groznoj
vremenskoj prognozi
neispeglanom vešu
prašini
pročitanim knjigama
razmeštenom krevetu
koji liči na
napuštenu grobnicu
zidovima
koji me čuvaju
od ljudi
među kojima
uzalud tražim
tvoj
pogled

.

Pesma Zidovi preuzeta sa bloga  Procedura.  Autor: Zoran Trklja

.

Dodatak uz post “Bio sa kreativan i zabavan”. Snimak dela nastupa skupine Neuroleptic Trio u Mini Klubu, Subotica, 20.02.2010.

Na.

.

.

Pored već uobičajenih natpisa na ulazima u prodavnice tipa: “Zabranjen ulaz sa sladoledom”, ili “Zabranjeno piti ispred prodavnice”, evo i najnovijeg:

.

Hm, dobro je krenulo, šta je sledeće?

.

U subotu 20.02.2010. se u Subotici dogodio koncert grupe Supernaut iz Beograda. Kao predgrupa je nastupio Neuroleptic Trio iz Subotice. Poseta je bila, (za Suboticu)  standardno bedna.

Neuroleptic trio je projekt mog cenjenog prijatelja Mečke, gde je najmanji zajednički sadržatelj upravo on, sa gitarom i svojim lap-topom, a ostatak bande sačinjavaju gostujući muzičari, po principu ko, kad’, i kako uleti. Tako je bilo i ovog puta. U petak mi je zazvonio telefon, a sa druge strane žice – Mečka. Kaže, ako imam volje i živaca da dođem u subotu na svirku, da odsviramo jedno pola sata kao predgrupa gostujućem Supernautu. OK, rekoh, kada počinje svirka? U 11 sati uveče, odgovori Mečka. Važi, tamo sam u 10, rekoh.

Kada sam sutra uveče došao na mesto događaja, saznao sam da će sa nama da svira i jedan bas gitarista koji se zove Kiseli. Ja sam na brzake instalirao svoj dečji sintesajzer, minijaturnu miksetu, i cd plejer, pa se izgubio u mraku zadimljene rupe.

Došlo je vreme za nastup. Mečka je uključio lap-top sa matricama, tačnije rečeno, sa ritmovima preko kojih je polivao zvuke gitare propuštene kroz efektor. Kiseli se na to uspešno nadovezao sa bas linijama, a ja sam puštao zvukove iz sintesajzera, i cd plejera, u rasponu od Pink Floyda do Albanskog šargijanja. Monitoring na bini je bio izvrstan, tako da smo basista i ja mogli lako da se uklopimo u materijal koji prvi put čujemo.

Mečka je ovog puta skuckao prilično interesantan materijal, “Dram en bejs iz Ce”, kako on kaže, preko kojeg je ispuštao zvuke iz gitare. Kiseli se na to dobro snašao, i oplemenio muziku deonicama bas gitare, a ja sam bio “kreativan i zabavan”…

Kažu ljudi da je nastup dobro zvučao, verovatno je tako. Što se mene tiče  znam samo da smo se mi, kao Neuroleptic Trio izvrsno osećali, (i zabavljali), za vreme nastupa.

.

Neuroleptic Trio – Mečka

.

Neuroleptic Trio – Kiseli

.

Neuroleptic Trio – Dr. Fuzz

.

Posle NT. je nastupio Supernaut. Koncertno izvrstan bend, što se nažalost ne može čuti na njihovim studijskim albumima, koji su sve lošiji i lošiji što ih više ima.

U dvočlanoj postavi, Đile – gitara/glas, Saša Radić – bas gitara + ritam mašina, isporučili su prilično kvalitetan i energičan nastup, na opštu radost malobrojne publike.

.

Supernaut

.

Subotica je definitivno umrla ove zime. I do sada je to bio mrtav grad, a sada je definitivno gotova. O tome svedoči i mizerna poseta koncerta grupe Supernaut, gde je bilo prisutno svega dvadesetak ljudi, uključujući i muzičare, i osoblje kafane.

Neka. Trunite po kućama. Ionako je sve otišlo…

.

Pozdravsvimakolikovasjošima!

.

fotorgafije:  Dijana Ž.

.

Club PANTA-RHEI, Bačka Topola  27/28 Feb. 2010.

Kaže:

Treća sub/artistička akcija na poligonu Panta Rhei kluba predstavlja još jedan poziv za prepoznavanje uslova za nezavisno kreativno delovanje koje reanimirani projekt INSOMNIA zastupa. Ova prilika predstaviće autore koji su do sada delovali u interesima projekta, ili to i dalje čine, uz autore koji predstavljaju novu podršku ciljevima koje projekt predstavlja. Osim navedenih autora, u opticaju je i mogućnost da i drugi dobrovoljci dopune sadržaj manifestacije. Grafička radionica služiće najpre za montiranje fanzinske publikacije u svrsi promovisanja projekta i produžiće se dalje od navedenog termina ukoliko se za time iskaže potreba.

Naše iluzije/ naše su najjače oružje/ Septic

.