Rasulo

Noć. U mračnom prolazu pored zgrade “Standard servisa” sastali smo se Iggi Pop, Ian Curtis, i ja. Mi smo ustvari lovci na vampire. Sastali smo se da uhvatimo jednu opaku vampiricu koja se skriva u oficirskim zgradama na Radijalcu.

Svaki od nas trojice lovaca obdaren je posebnom moćima. Iggi Pop ima skejt sa kojim može da skoči do visine prvog sprata, Ian Curtis stalno govori u besmrtnim stihovima, a ja sam bezveznjak.

Šunjali smo se između garaža pored osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj”, i već pomenutih oficirskih zgrada, kad odjednom kraj nas, bez ikakvog zvuka, prođe, i malo dalje stade, luksuzna, nebo plava kočija. Pritajili smo se. Niko nas nije primetio. Iz kočije je izašla vampirica Christine. Dugačka crna kosa joj je padala preko bledog lica koje je zračilo ledenom lepotom. Okrenula se, sklonila kosu, i pogledala pravo prema meni. Ja sam se bedno sakrio iza jednog prozorskog stakla, ali je njen pogled lako prošao kroz njega i pronašao me… Srce mi se ispunilo hladnim kristalima… U prvi mah sam se pravio da je ne vidim, a pošto sam bezveznjak, već sledećeg trenutka sam se potpuno pogubio, i shvatio da sam glupan. Međutim, Ian Curtis je sačuvao prisebnost i doviknuo mi : “This is the way, step inside” čime je na trenutak skrenuo pažnju vampirice. Iggy Pop se grudima bacio na razbijeno staklo kraj kontejnera za đubre. Zvuk slomljenog stakla je uznemirio Christine, i ona je, shvativši da joj preti opasnost, svojim dugim, skladnim nogama, u dva koraka nestala u drugom ulazu zgrade u Aleji Maršala.Tita broj  9.

- Šta se desilo? – sabrah se najzad.

- She’s lost control – reče Ian…

Iggy Pop ugasi cigaretu na nadlanici svoje ruke i reče: – Sa kojim luzerima ja moram da radim… pa se pope na garažu, preskoči ogradu, te pobeže u školsko dvorište, a  Ian Curtis rezignirano sede na panj, i pade u melanholičnu depresiju.

- Auh, pomislih, ostao sam na cedilu… Kako ću da je ulovim sada? Christine me je snimila, i zna da joj nisam dostojan protivnik…

Srećom, setih se reči moga prijatelja Velibora, koji me je još davno savetovao: “Kad je sretneš, gledaj je dugo i bezobrazno u oči, tome neće moći da se odupre, a kad joj se približiš, odmah je ćapi za dupe, i ona je gotova”.

Tako je. Moram to da uradim. Uhvatiću je. Mora biti moja – pomislih. -Ući ću u zgradu i pretvaraću se kao da sam došao da očitam struju. Pošto sam bezveznjak sigurno ću je prevariti!

Neodlučno, sa olovkom i nekakvim papirom u ruci, krenuo sam prema ulaznim vratima zgrade kroz koja je malopre nečujno kliznula senka vitke, opake vampirice…

I baš u trenutku kada sam kročio u mračni hodnik, slučaj je preuzeo FBI, Narodna skupština, i Konzorcijum, a mene su naćušali i bacili u žbunje kraj puta. Sledećeg jutra, na tom istom mestu me je pronašao Ian Curtis. Samo me je pogledao i prošaputao : “Heart and soul, one will burn”…

.

Lektorisao: Velibor

This entry was posted on Thursday, March 12th, 2009 at 4:20 pm and is filed under Crtice svakodnevnog ludila. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.